ПЕРО представља…

• Извођач: Храпавост коре
• Назив албума: Лајв ин рок шатра
• Објављено: Четвртак, 03. јун 2010.
• Издавач: ПЕРО представља…
• Број издања: JAF-003

Списак нумера:

1. Струјно коло
2. Машина ФАП
3. Немој да ми сина милујеш по коси
4. Бекс
5. Кинг-Конг скрцо пинг-понг
6. Љубав
7. Синди
8. Шта ћеш да ми даш
9. Истина
10. Машина ФАП (верзија) [бонус]
11. Немој да ми сина милујеш по коси (верзија) [бонус]

Фебруара ’92. неколико пријатеља, у стану једног од њих, у насумице отворену књигу Вирозе биљака, убадају прст у поднаслов ХРАПАВОСТ КОРЕ КРУШКЕ, што је био последњи чин озваничења, у пракси већ постојеће симбиозе њихових личних креативних енергија, које су потмуло тињале тражећи одговарајући вентил. Нико од тада присутних није слутио да ће одговарајућа мера вентила бити кратер, који је истина, у почетку само пуштао густ дим, да би тек после три и по године дошло до ерупције, која ће трајати наредних годину и по. Време дешавања ’95-96. година, место Прибој – Underground рок клуб и сала ресторана ФАП.

Храпавост коре су: Раде, Вељко (стоје), Роске (чучнуо), Брзи (сео) и Атко Манијак (нагео се). Испред улаза у клуб "Underground"

Грешно би било не поменути наступ из октобра ’93. у Омладинској сали, иако је изведена само једна песма, од тада култна Немој да ми суина милујеш по коси. Разлог краткоће наступа је страх власника технике за њену безбедност од адреналинског шока шачице “фанова“ већ после првих тактова. Том приликом је забележен, успоставиће се, једини концертни снимак, до сада сачуван само у звучном формату.

Убрзо по оснивању група је променила-скратила име у Храпавост коре (које многи ни до данас не желе да прихвате без крушке).

Споља гледано, изузимајући наведене периоде, ХРАПАВОСТ је била мртва. Али није било тако. Непостојање професионалних нити икаквих новчаних амбиција кључних људи у групи (Роске, Брзи, Прика) везаних за име Храпавост коре, створило је тај привидни мрак, а можда најпре то што наступи, па ни сама музика, нису доживљавани као једине форме креативног израза групе, и то што мотив рада није био аплауз него пука душевна потреба. Тек са одређене временске дистанце постало је видљиво да многе од тих креативних форми имају једну заједничку, детерминишућу нијансу, која их недвосмислено ставља у фиоку Храпавост коре. Каква је то нијанса? Хм, не може се описати. Она у ствари не постоји у трећем лицу. Она се проба.

Велинка Порнић Крајчиновић

Овај албум је један од ретких живих снимака ових момака. Настао је на једној пробној свирци 1996. године у прибојском рок клубу Underground. Оригинално, снимак је забележен касетофоном марке Филипс на нормал касету марке ТДК (90 минута). Снимак је колико је то било могуће очишћен од шумова разних врсти, те пропуштен кроз неколико филтера да би се добио иоле пристојан звук.

Пријатно слушање!

(flac) Преузмите албум