ПЕРО представља…

• Извођач: No Pasarán
• Назив албума: No Pasarán
• Објављено: Петак, 31. дец 2010.
• Издавач: ПЕРО представља…
• Број издања: JAF-005

Списак нумера:

1. Машина ФАП
2. Истина је лаж
3. Узми или остави
4. За нас
5. Иде љубав
6. Сејмени
7. Инструментал (Брзи против ритам машине) [Бонус]

Рок клуб „Underground“ или „Рупа“ како су га сви звали, налазио се у преуређеном подруму некадашњег радничког ресторана у новом делу града. Оваквих места било је свуда и иста слика могла се видети у било ком другом месту (подрум/склониште зидова прекривених графитима и постерима рок икона, простор довољан да прими стотинак људи, јефтино вел‘ко пиво и статус „опасног места“ где се окупљају „наркомани“, „чупавци“, …) али не и у Прибоју, граду уредних улица и живôта који су се одвијали у ритму смена велике фабрике.

Кад сам се први пут одважио да крочим у мрачну просторију испуњену димом и гласном музиком, одмах је кренула „моја“ песма (нови хит са Headbanger’s Ball-а, шта друго). Гледам око себе и не могу да верујем. Нико се не буни, нико не каже „шта је ово? ко је пустио ове лудаке“ него чак, у сред масе, пар косијанера ђипају до плафона и махнито млате главама. За клинца у потрази за идентитетом то је било сасвим довољно. Од тада, смисао мог живота вртео се око одласка у „Ундергроунд“.

Мислим да сам био један од најмлађих посетилаца тако да су све „напредне“ функције клуба мени биле ускраћене. Довољно ми је било да платим своју улазницу (пиво) и да будем ту негде док се све то дешава. У рупу су углавном излазили старији „рокери“ који су доносили музику из својих колекција, и захваљујући њиховим пра-интернет каналима и изворима слушали смо увек нешто ново и занимљиво, а тематске вечери су биле нешто спонтано и није било потребе да се најављују на сва звона.

Рад на клозетском зиду у Рупи

Редовно се свирало, чак су навраћале и неке познатије музичке фаце, распевани „умпрофорци“, али ипак, једна од битнијих тачака за посетиоце клуба, а и добра прилика да се окупи већа раја, били су наступи клупског бенда. Чинили су га Горан Такић – Тола који је певао и свирао ритам гитару (еx Нож и сузе уједно и власник „Рупе“), Иван Брозинчевић – Брзи који је свој надимак заслужио вештином на соло гитари (еx Храпавост Коре), Аднан Слатина – Атко, господар ниских фреквенција (исто из Храпавости Коре) и Заим Бакал – Ђиђи човек са безброј талената, чега год да се дохватио био је сјајан у томе, било то глума, поезија или свирање бубњева.

Ту, на 5 км од границе и братоубилачког рата, поштено и искрено се свирао блуз и рок, старије и новије обраде и дешавала се културна револуција које ово место раније није видело. Иако сам често незадовољно фрктао и прижељкивао жешћи и новији звук, нисам пропустио готово ниједну свирку.

Бенд није ни имао име, мењали су разне називе од којих се најдуже задржао „Хелга бенд“ (неко је баш волео Булдожерце). Како то обично бива у мањим градовима, оваква места не могу дуго да се одрже, већ после годину дана клуб је затворен и пресељен на „алтернативну“ локацију (читај – улицу) и отишао у легенду.

Демо касета - 1996. године

Неко време „Хелга“ је замрла а онда је постала „No Pasarán“ (по стиху песме „Сејмени“ од Хаустора). ’96 у Нишу су добили студио и нервозног тонца на једва 45 минута да сниме пар песама заосталих од Храпавости (Истина је лаж – једина њихова „озбиљна“ ствар, Машина ФАП – јесте да нема везе са Рамбовом верзијом, али ми волимо да кажемо како је РАСМЦ мазнуо ствар од ’рапавости), неколико нових ствари и једну сјајну обраду (поменути Сејемени). Били су довољно увежбани и усвирани да је све ‘испало’ прилично коректно и углавном онако како су желели иако су све одсвирали и отпевали „на прву“.

Након тога уследио је наступ у емисији „Гаража“ на првом програму и спот за песму „Истина је лаж“ који се неко време вртео на трећем каналу.

Затим неминовно долази до онога што је неко дефинисао као источноевропски р’н’р. Не може се живети од музике, треба радити, заснивати породицу, преживети… чланови су се раштркали свак на своју страну, Брзи за Београд, Атко још даље, Тола се бацио на бизнис, а Ђиђи у фабрику… Остале су приче о добрим временима, долазили нови клинци и нове „Рупе“ али за нас, носиоце споменице те славне ’95, све је то било бледо и туњаво.

Из спота „Истина је лаж“

Демо касета се размењивала и преснимавала по граду и сви су чекали да изађе прави албум… 14 година касније сасвим случајно докопали смо се студијског снимка на stereo HiFi VHS касети и дигитализовали га у најбољем могућем формату (96 КХз – 24 бита) без губитка квалитета (FLAC).

Најзад је ту, можете да га преузмете, делите и ширите до миле воље, интернет архива је обећала да ће овај албум чувати на својим серверима и да ће моћи да се чује док је света и интернета.

Rock’n’roll is NOT dead!!!